Situacija u kojoj smo se nalazili tokom većeg dela proleća je pred pojedinca i porodice postavila zahtev za prilagođavanjem i promenom svakodnevne rutine. Partnerska kriza – Šansa za sreću?
Sve aktivnosti u toku jednog dana su se realizovale u istom prostoru. Članovi porodice su stalno bili upućeni jedni na druge. Ređe nego inače su izlazili iz kuće i viđali se sa drugima. Aktivnosti su im se preplitale, realizovale istovremeno. Nije bilo puno prostora za tišinu, lično vreme, vreme provedeno u sopstvenim mislima.
Sa prvim letnjim danima tema se ponovo aktualizuje. Da li smo spremni za još jednu turu izolacije? Posebno pitanje je šta se dogodilo sa mamama i tatama kao parovima?
Roditelji su svoje radne zadatke obavljali od kuće, istovremeno vodeći brigu o deci. U svemu tome morala je da postoji izvesna podela uloga, poslova i odgovornosti. Podela vremena koje svako od partnera posvećuje porodici jedne strane i realizacija poslovnih obaveza sa druge. Pred partnere koji su istovremeno i roditelji postavljen je zahtev da se usaglase i naprave dogovor oko toga kako će realizovati međusobne obaveze i na koji način će postići dogovor oko pitanja koja su im zajednička. Dodatni izazov je lično vreme, čije odsustvo takođe predstavlja značajan izvor frustracije. Iako smo socijalna bića, svakom od nas je potrebno da ima mogućnost da se osami bar na kratko i udahne vazduh za povratak u zajedničke procese.
Partneri su u tom smislu stavljeni na test. Mnogima je ovo možda prvi od početka zajedničkog života. Postavilo se pitanje ko je važniji ili čije su obaveze bitnije? Ko više doprinosi porodici? I na koji način? Otvorila su se pitanja međusobnog razumevanja, uvažavanja, solidarnosti, privrženosti, sposobnost pregovaranja i dogovaranja. Koliko je jaka međusobna ljubav, na koji način je u periodima krize pokazujemo, dobijamo i dokazujemo? Kako se nosimo sa osećanjima koja dolaze sa druge strane? U kojoj meri ih primećujemo u doba krize, koliko ih uvažavamo? Šta nam je važno da nam partner/ka kaže ili uradi u trenutku kada se osećamo zabrinuto, uplašeno, iscrpljeno? Na koji način pokazujemo brigu i podršku? Kako se dogovaramo?
Mnogi su svoje partnere počeli da sagledavaju u sasvim novom svetlu. Kao i tokom svake krize, neki parovi su se dodatno povezali dok su se kod drugih otvorile dileme i zahtevi za određenim promenama. Neki su se još više zbližili, pronašli zajedničke snage, dobili dokaze o zajedništvu, privrženosti istim idejama o tome šta je važno. Neki su baš u raznim svakodnevnim gestovima svog partnera osetili sigurnost i ljubav. Dobili baš ono što i je falilo da zaključe da je to ono što su želeli.
Podsetili se „sitnica“ zbog kojih su se međusobno birali. Drugima je možda baš ovo vreme poslužilo da još jednom otvore i preispitaju onaj nekada davno sastavljen paket očekivanja od svog partnera. Možda su se razočarali i sada ne znaju šta bi sa tim. Shvatili da se u odnosu osećaju neshvaćeno i neprihvaćeno. Zajednički poslovi su im postali teret koji je sve teže nositi. Razgovori i dogovori oko istih sve naporniji. Neki su otkrili da više nema bliskosti. Da nema tema u kojima zajednički uživaju. Koliko su takva osećanja došla kao iznenađenje? Kako su ona drugačija od nekih drugih razočaranja u nekim ranijim situacijama? Kako se sada nositi sa tim? Šta preduzeti?
Svaka kriza može biti šansa za novi početak. Može nam signalizirati da nešto treba da menjamo. Može nas pokrenuti da razmišljamo o tome šta želimo. Kada se takve ideje jave, one ostaju prisutne bez obzira na to koliko želeli da im umanjimo važnost ili ih stavimo u drugi plan. Lebde i povremeno nas podsećaju na nešto što bi moglo biti drugačije. Izazivaju različita osećanja. Često nas čine nezadovoljnima i ljutima. Takva osećanja dolaze iz potrebe da po svaku cenu zadržimo dobro poznatu ravnotežu. Iako nismo zadovoljni naša je, poznata.
Promena može biti na bolje, ali je istovremeno predstavalja nepoznat teren i otvara brojna pitanja na koja treba da nađemo odgovor. Uvek postoji strepnja koliko će nam se ti odgovori dopasti. Istovremeno proces promene otvara vrata u novi svet, svet novih mogućnosti koji je korisno otkrivati i oprobati jer možda baš tu leži sreća koju smo čekali.
Pitanje je da li ćemo u taj svet zakoračiti zajednički sa osobom koja je pored nas i koliko smo spremni da čujemo odgovor na to?
Partnerska kriza – Šansa za sreću?
Bojana Spasojević, dipl. pedagog