Depresija je stara koliko i čovečanstvo. Ubraja se ne samo u najranije opisane bolesti u istoriji medicine, nego i u najčešće psihičke poremećaje današnjice.
Trenutno je depresija za žene zdravstveni problem broj dva, a u ukupnoj populaciji je na četvrtom mestu. Depresija uzrokuje duboke patnje i većina se stručnjaka slaže da je to za čoveka najbolnije životno iskustvo s kojim se može suočiti.
Ona  je više od obične tuge. Međutim, ako se tuga pojavi bez ikakvog razloga ili je ona nesrazmerna razlogu nastanka, ako ne prestaje ili se ponovno vrati, ako nam je teško da radimo, da se družimo, spavamo, jednom rečju više ne možemo da se veselimo životu, onda to više nije neraspoloženje, nije obična tuga, nego depresija.
Depresija je ozbiljan duševni poremećaj, bolest koja se mora lečiti. Ona zahteva lečenje jer utiče na celokupni život pojedinca, a ako se ne leči, sve se više pogoršava.

Zbog neupućenosti, depresiju često ne prepoznaju ni osobe koje od nje pate, kao ni njihova najbliža okolina, čak i kad depresija uzrokuje značajne bračne, porodične, profesionalne i socijalne poteškoće.

 Depresija zahteva ozbiljan pristup, što ranije prepoznavanje i adekvatno lečenje kako bi se izbegle moguće pogubne posledice.

Često ljudi imaju zablude o depresiji kako će brzo proći sama od sebe pa lečenje i nije potrebno.
Kako napada samo slabe i bespomoćne. Međutim, veoma važno je znati da je depresija izlečiva bolest.

Što više ljudi zna o depresiji i što više učestvuje u programima lečenja, lakše će se osloboditi depresije.

Izlečenje nikada ne dolazi preko noći; potrebno je više nedelja da bi se pojedinac osećao bolje.

Depresija nije znak slabosti, depresija je bolest.

Često je neprepoznata i od strane lekara, najčešće zbog prisutnih telesnih simptoma koji često lekare odvlače u pogrešnom smeru.

Zbog neznanja, pogrešnih stavova i uverenja, velik broj depresivnih osoba ne traži medicinsku i psihoterapijsku pomoć.

Depresiju moramo upoznati da bismo se mogli lakše boriti protiv nje.  Vrlo važno je znati kako je prepoznati. Ona nije osećaj prolaznog neraspoloženja, ona je bolest koja značajno narušava svakodnevni život.

Depresija nije znak moralne slabosti; depresija je posledica narušene ravnoteže hemijskih supstanci u mozgu, pri čemu važnu ulogu igra nasleđe, stres, način života.

Velika je razlika između običnog neraspoloženja i patnje uzrokovane depresijom. Kada smo razočarani životom, kada ostanemo bez prijatelja ili izgubimo voljenu osobu, prirodno je da smo tužni i zabrinuti.

Takvi događaji gase nam radost življenja, no ubrzo se većina ljudi vraća u svoje uobičajno stanje.

Ona je bolest, jednako kao i povišeni krvni pritisak ili šećerna bolest. Bolesnici, kao i kod bilo koje druge hronične bolesti, moraju da nauče da je prepoznaju i da se nose s njom. To je bolest koja uzrokuje smetnje u emotivnom, ali i telesnoj sferi pojedinca. Većina ljudi tokom života iskusi žalosno raspoloženje. Stresni događaji poput smrti u porodici ili finansijskih problema mogu biti povod za depresiju, a ponekad se ljudi osećaju depresivnima bez ikakvog jasnog razloga.

Na pravu depresiju treba posumnjati kada se osoba konstantno oseća žalosno svakog dana u razdoblju od dve nedelje ili duže i kada je više ništa ne može razveseliti.
Depresivni bolesnici su slabo raspoloženi, tužni, bezvoljni i pojačano umorni. Depresija se takođe manifestuje ravnodušnošću, apatijom, gubitkom životne radost, ali i u nekim slučajevima pojačanom napetošću, nemirom i razdražljivošću.

Isto tako depresija može ometati osnovne telesne funkcije, pa se manifestuje poremećajem sna, smanjenjem ili pojačanjem apetita, tromošću, nemirom, slabošću, isrcrpljenošću, gubitkom koncentracije i zaboravljanjem.

Depresivno raspoloženje onemogućava bolesnike u obavljanju normalnih i svakodnevnih životnih aktivnosti.

 Ljudi koji pate od depresije mogu da osećaju sram ili krivicu i mogu se baviti mislima o smrti i umiranju, uključujući i ideje o samoubistvu…

.