Emocionalni i socijalni izazovi disleksije – kako prepoznati i pomoći

 

Zašto disleksija utiče na emocije?

Disleksija nije samo teškoća u čitanju i pisanju – ona može ostaviti trag i na osećanjima i samopouzdanju deteta. Dok su mali, deca sa disleksijom uglavnom nemaju emocionalne probleme. Oni se često javljaju tek kada krenu u školu, kada vide da njihovi vršnjaci napreduju brže i da njihovi napori ne donose isti rezultat. To može izazvati nesigurnost, frustraciju i osećaj da nešto „nije u redu“ s njima.

 

Najčešće emocionalne posledice disleksije

Anksioznost

Strah od čitanja naglas, očekivanje neuspeha ili zadirkivanje vršnjaka mogu dovesti do izbegavanja školskih zadataka. Nažalost, to se ponekad pogrešno tumači kao lenjost, iako je u pozadini zapravo strah i nesigurnost.

 

Bes i frustracija

Neuspeh u školi često izaziva frustraciju, a ona može prerasti u bes. Deca neretko potiskuju ljutnju u školi, a ispoljavaju je kod kuće – što može uneti dodatnu napetost u porodicu. Kod tinejdžera, bes ponekad postaje način da se izbore za nezavisnost, što roditeljima otežava komunikaciju.

 

Loša slika o sebi

Ako dete stalno doživljava neuspeh, može početi da veruje da je „glupo“ ili da njegov trud nema vrednost. Umesto da veruje u sopstveni rad, dete uspeh pripisuje sreći, a neuspeh svojoj nesposobnosti. Takva uverenja mogu ostati i u odraslom dobu.

 

Depresija

Zbog niskog samopouzdanja i osećaja neuspeha, deca sa disleksijom imaju veći rizik od depresije. Ona se često ne ispoljava kroz tugu, već kroz razdražljivost, povlačenje ili buntovno ponašanje. U težim slučajevima mogu se javiti i misli beznađa – tada je važno potražiti stručnu pomoć na vreme.

 

Socijalni izazovi

 

Disleksija ne utiče samo na školu, već i na odnose s vršnjacima:

 

• dete može teže da sklapa i održava prijateljstva jer je nesigurno u komunikaciji,
• ponekad ne razume šalu ili dvosmislene poruke,
• pokazuje nekonzistentnost u pisanju – što učitelji mogu pogrešno tumačiti kao nemar.

 

Sve ovo dodatno utiče na samopouzdanje i može otežati uklapanje u grupu.

 

Porodica i disleksija

 

Disleksija menja i porodičnu dinamiku:

 

• braća i sestre se ponekad osećaju zapostavljeno,
• roditelji koji su i sami imali teškoće u učenju mogu preneti sopstvene strahove
• neki roditelji u početku negiraju problem, misleći da je u pitanju lenjost ili manjak truda.

 

Jedna porodična priča

 

Jovana je bila devojčica koja je u školi delovala mirno i povučeno. Nikada se nije svađala, nije pravila probleme i trudila se da ne privlači pažnju. Međutim, kod kuće je često ulazila u sukobe sa roditeljima, imala izlive besa i ljutnje, ponekad čak i zbog sitnica. Porodica nas je kontaktirala jer su odlucili da potraže pomoć i krenuli su na porodičnu terapiju, u želji da razumeju odakle dolazi tolika napetost.

Tokom razgovora se ispostavilo da Jovana u školi potiskuje frustraciju i stid zbog čitanja i pisanja. Kada dođe kući, gde se oseća sigurno, ta potisnuta osećanja izlaze kroz bes i ljutnju. Na terapiji je postalo jasno da je potrebno uključiti i logopeda – ubrzo je utvrđeno da Jovana ima disleksiju.

 

Kombinovan pristup – logopedski tretmani radi razvoja čitanja i pisanja, uz psihoterapiju koja joj je pomogla da izrazi osećanja i da nauči da se nosi sa frustracijom – doneo je veliku promenu. Porodična terapija je dodatno osnažila roditelje da bolje razumeju Jovanu i da je podrže na pravi način.

Danas Jovana mnogo manje  izbegava čitanje, njeni ispadi besa su se značajno smanjili, a samopouzdanje joj raste jer vidi da uz podršku može da napreduje.

 

Kako pomoći detetu?

 

Roditelji i nastavnici mogu mnogo učiniti da dete sa disleksijom izgradi zdravu sliku o sebi. Najvažnije je:

 

• slušati i prihvatiti osećanja deteta,
• jasno objasniti šta je disleksija,
• vrednovati trud, a ne samo rezultat,
• izbegavati negativne etikete,
• postavljati ciljeve koje dete može da dostigne,
• podsticati talente – sport, umetnost, muziku, praktične veštine.

 

Podrška daje snagu

Disleksija utiče na učenje, ali i na emocije i socijalni život. Kada dete ima podršku logopeda, psihologa, nastavnika i porodice – može da razvije svoje sposobnosti i da pronađe oblast u kojoj će briljirati.

 

U logopedskom centru Viva Verbum u Beogradu  pružamo stručnu pomoć deci sa disleksijom i drugim teškoćama u učenju. Zajedno sa roditeljima i školom gradimo bezbedno i podsticajno okruženje u kojem svako dete može da raste, veruje u sebe i otkrije svoje potencijale.

 

Ako primećujete da vaše dete ima teškoće u čitanju, pisanju ili zbog škole oseća veliki stres – obratite se našem timu. Tu smo da pomognemo!