Praznici se često opisuju kao najlepše doba godine — vreme porodičnih okupljanja, poklona, svetlucavih ukrasa i veselja. Međutim, za mnogu decu, posebno onu sa senzornom osetljivošću, ovaj period može biti izuzetno naporan. Umesto radosti, praznici ponekad donose suze, nervozu i povlačenje. Razlog za to često je senzorna preplavljenost.
Da bismo razumeli senzornu preplavljenost, važno je da se prvo upoznamo sa načinom na koji dečji nervni sistem prima i obrađuje informacije iz okruženja.
Deca (kao i odrasli) svet doživljavaju putem čula. Najčešće govorimo o pet osnovnih čula: vid (svetla, boje, pokreti), sluh (glasovi, muzika, buka), miris, ukus,dodir.
Međutim, pored njih postoje i manje poznata, ali jednako važna čula:
propriocepcija – osećaj položaja i kretanja tela (pomaže detetu da zna gde mu je telo u prostoru)
vestibularni sistem – zadužen za ravnotežu i osećaj kretanja (ljuljanje, okretanje, nagle promene položaja)
interocepcija – unutrašnji signali tela (glad, žeđ, umor, potreba za toaletom)
Senzorna integracija je proces u kome mozak organizuje, tumači i povezuje sve ove informacije kako bi dete moglo da adekvatno reaguje na okruženje.
Kada ovaj proces teče glatko, dete se oseća sigurno, fokusirano i sposobno da učestvuje u svakodnevnim aktivnostima.
Kod neke dece, međutim, nervni sistem je osetljiviji ili drugačije obrađuje senzorne informacije. Tako neki podražaji mogu delovati prejako (npr. buka koja drugima ne smeta) ili se informacije teže organizuju i „filtriraju“
Takva deca ne biraju da budu preopterećena – njihov mozak jednostavno radi „na višem nivou jačine“.
Šta je senzorna preplavljenost?
Senzorna preplavljenost nastaje kada dečji nervni sistem primi više informacija nego što može da obradi u datom trenutku. Zvuci, svetla, mirisi, dodiri i promene u okruženju mogu se nagomilati do tačke kada dete više ne može da se samoreguliše.
Jako je važno da znate da ovo nije loše ponašanje, razmaženost ili nedostatak discipline.
To je automatski, biološki odgovor tela koje pokušava da se zaštiti od prevelike stimulacije.
Zašto su praznici posebno izazovni?
Tokom prazničnog perioda dolazi do naglog porasta stimulacije u gotovo svim čulnim oblastima:
- jaka i trepćuća svetla dekoracije
- glasna muzika i veći broj ljudi u zatvorenom prostoru
- intenzivni mirisi hrane, sveća i parfema
- gužve u prodavnicama i na događajima
- promene rutine, kasni odlasci na spavanje i nepredvidiv raspored
Za odrasle, ovo često predstavlja uzbuđenje. Za dete, naročito ono senzorno osetljivo, to može biti previše u isto vreme.
Kako izgleda senzorna preplavljenost kod dece?
Senzorna preplavljenost se ne ispoljava isto kod svakog deteta. Neka deca će jasno pokazati da im je teško, dok će druga reagovati suptilnije. Najčešći znaci mogu biti:
- plač, nervoza ili izlivi besa
- dete se ponaša kao da namerno neće da vas posluša, sve morate vise puta da ponovite
- povlačenje i izbegavanje aktivnosti
- prekrivanje ušiju ili očiju
- odbijanje dodira ili komunikacije
- pojačan umor i razdražljivost
- selektivnost u izboru namirnica koje konzumira
Ovakve reakcije često dolaze iznenada, ali su obično rezultat dugotrajnog nagomilavanja stimulacije.
Kako roditelji i staratelji mogu pomoći?
Iako ne možemo u potpunosti ukloniti sve praznične podražaje, možemo značajno smanjiti njihov uticaj i pomoći detetu da se oseća sigurnije.
Evo nekoliko saveta za roditelje/staratelje:
- Priprema i najava
Razgovor sa detetom o tome šta ga očekuje — gde se ide, ko će biti prisutan i koliko će trajati događaj — može smanjiti osećaj nepredvidivosti. Za decu sa teškoćama u razumevanju govora, slabije verbalnu decu od koristi su socijalne priče u slikama ili uvežbavanje situacija kroz igru
- Pauze i miran prostor
Obezbedite dete mesto gde može da se povuče kada mu je potrebno: tiša soba, miran kutak, tunel , šator gre može da se zavuče ili kratka šetnja van gužve.
- Očuvanje rutine koliko god je moguće
Redovno vreme za obroke, odmor i spavanje pomaže nervnom sistemu da ostane regulisan.
- Udobnost ispred estetike
Dozvolite detetu da nosi odeću u kojoj se oseća prijatno, čak i ako nije „praznično savršena“.
- Manje je više
Ne mora se prisustvovati svakom događaju. Jedan kraći susret često je vredniji od više iscrpljujućih aktivnosti.
Praznici kroz dečje oči…
Kada posmatramo praznike iz perspektive deteta, posebno senzorno osetljivog, shvatamo da prava magija ne leži u broju ukrasa ili događaja, već u osećaju sigurnosti, prihvaćenosti ,razumevanja I udobnosti u sopstvenoj koži.
Ako dete tokom praznika reaguje burno ili se povlači, to nije znak da nešto „nije u redu“ sa njim — već poziv odraslima da uspore, oslušnu i prilagode okruženje.
Ponekad je najlepši praznični poklon upravo to:
prostor da dete bude ono što jeste i onoliko koliko može u tom trenutku.